Vratio se otac stari u zavičaj mili
da ostatak svog života on tamo proživi
ostavio Zagreb i kuću katnicu
vratio se srušenoj što nosi u srcu
Svaki vikend i ja odem do rodnog ognjišta
pitam oca kako mu je dal mu treba išta
samo malo zdravlja drago djete moje
da pokrčim naše njive što još puste stoje
Neki dan mi otac reče srce kad ne puče
znam ja sine da i tebe rodna gruda vuče
srce vuče oče i razmišljam često
u starosti doću i ja u rođeno mjesto
Tvoj povratak oče mene mnogo brine
nemaš tamo ni doktora a ni medicine
ne treba mi doktor a ni medicina
dok u staroj bašči mojih šljiva ima
a kad crnoj zemlji budem moro poći
ni najbolji doktor neće mi pomoći
Tekst: Petar Knežević
