Noć je tamna, vani sijeva, jaka kiša lije
A meni se baš ne spava, nego mi se pije
Noć je tamna, vani sijeva, jaka kiša lije
A meni se baš ne spava, nego mi se pije
Noć je tamna, vani sijeva jaka kiša lije
A meni se baš ne spava nego mi se pije
Ali kako da ja pijem, kada sam ne mogu
Znam da trebam nekog, s kime nazdraviti mogu
Pa se sjetim mobitela, i dobrog jarana
Kojeg nisam čuo skoro, već godinu dana
Nazvao sam mobitelom, samo jedan puta
Kad se javi neka žena, i to jako ljuta
Šta zovete vako kasno, jel vi u sat znate
Kuku noć, se njoj predstavim, ja sam Mršo Ante
Trebam vašeg muža, starog prijatelja
Popit sa njim koje piće, to je moja želja
Dobro, Mršo, veli ona, pa muža probudi
Telefonski mi smo pili, vjerujte mi ljudi
Trajalo je jako dugo, sve jedna po jedna
Dok se nisu napojila, naša usta žedna
Ali kad sam sutra usto, malo razmislio
Telefonski kao daska, ja sam se napio
Pa neka sam, nema veze, meni žao nije
I opet ću nekog zvati, kada mi se pije
Sada želim zahvaliti, svome prijatelju
Koji mi je ispunio, moju davnu želju
Živ mi i zdrav, prijatelju, 100 godina bio
To sam tebi, ja od srca, stvarno poželio
I na kraju pjesme ove, imam jaku želju
Zahvalit se tvojoj ženi, dragi prijatelju
Da te nije probudila, još da spavo ne bi
A to što sam napio se, zahvaljujem tebi
A to što sam napio se, zahvaljujem tebi
