Ispod krošnje stare lipe, sinoć sam te čekao, čekao
Dok si išla našom stazom ja sam te gledao
A sa drugim ti si dugo stajala, stajala
Dok je tuga moje srce parala.
Srce mi je šaputalo nećeš doći, nećeš doći
Uzalud te čekam ove noći
Tužan prođoh našom stazom, ne znam kuda, ne znam kuda
Nekada smo sretni bili, šetali ovuda
Kada jednog dana čuješ odjek zvona, zvona,
Pogledaj u nebo i reci umrla je ljubav moja,
Kada svi sa groba kući tužno krenu, tužno krenu,
Ti posljednja pusti suzu, čuvaj uspomenu, čuvaj uspomenu.
