Nema kiše bez crnog oblaka
Ni ljubavi bez starih momaka
Oj rakijo da te nisam pio
Nikada se ne bi oženio
Od onoliko cura na izvoru
Ja se napih dovedo najgoru
Mislio sam jednu odstojeći
Pa ću ići kući leći
Vjerujte mi od prvoga štoka
Poludio gore nego stoka
Samo pijem ništa jeo ne bih
Sedam dana ne dolazim sebi
U birtiji nema svega deset
Čini mi se da je četrdeset
A kad piće treba da se plati
Šta ću sada žalosna mi mati
Nemam para pokušo bi maći
Al ne mogu pijan vrata naći
Izabro sam što su bila veća
Na ulicu pobjego sam sreća
Pored parka sreo cura osam
Pitaju me odakle sam, ko sam
Kako znati reći ko sam čiji sam
Sedam dana trijeznio se nisam
Cura jedna a ja vidim duplu
Hajmo malo odmorit’ na klupu
Pa je pitam umiljatim glasom
Ženio bi se malo sam pod gasom
Sve sam bio šta mi ko naruči
Na brzinu molim te odluči
Sve šta imam popola je naše
U dva džepa dvije prazne flaše
Vidiš draga ove klupe obje
To su moje spavajuće sobe
Imam kuću k’o škola najveća
Pravit ću je idućeg proljeća
Vjeruj meni ja te ne bi zezno
Kod mene je piće obavezno
Draga veli mi moremo skupa
Mi smo dragi ista krvna grupa
Kada smo se dočepali klupe
Dragi Bože ja ljubavi glupe
S klupe pali zalegli u travu
Jedno drugo držimo za glavu
Zadovoljni to je naša sreća
Glava veća od onih drveća
Bez kuće smo, oboje iz parka
Na svijetu nema boljeg braka
Obadvoje jednaki i niski
Sastavi nas rakija i viski
Bog sastavlja brakove i ljude
A nas piće pa kako nam bude
